ЧАСОПИС ГЛАС ХОЛМИЈЕ ИЗ БЕРАНА ПРЕДСТАВЉЕН НА ДВАНАЕСТИМ ДАНИМА ''ВОЈВОДА СТЕПЕ'' У ВОЈВОДА СТЕПИ
НА ДВАНАЕСТИМ ДАНИМА ''ВОЈВОДА СТЕПЕ'' У ВОЈВОДА СТЕПИ ПРОМОВИСАН 35 БРОЈ ЧАСОПИСА ГЛАС ХОЛМИЈЕ
Предсједник СО Беране и почасни предсједник Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. , њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране и предсједник СНО Васојевића и Лимске долине Горан Киковић, заједно са делегацијом Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918. , њихових потомака и поштовалаца регионални одбор-Беране у саставу: Миличко Трифуновић, предсједник, Бранислав Оташевић, предсједник Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Добривоје Вешовић, члан руководства Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца-Беране, Драгослав Вукићевић, секретар секције младих Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране, Давид Лалић, потпредсједник Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца општинске организације Андријевица и члан Удружења српских књижевника у отаџбини и расијању-Андријевица, Мило Јоле Цикић Шљакић, предсједник секције за Полицу Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране и Дејан Пођанин, члан секције за Полицу Удружења ратних добровољаца 1912 – 1918., њихових потомака и поштовалаца Беране боравила је 16. и 17. марта 2018. у посјети мјесту Војвода Степа на манифестацији ''Дани Војвода Степе'' која се по једанаести пут организује у овом мјесту.
Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за културу, општином Нова Црња и Месном заједницом организовала је од 12. до 17. Марта 2018., уз богат културно-историјски програм, ову сада већ традиционалну манифестацију.
Потом је делегација из Васојевића је у Дом културе у Војвода Степи присуствовала представљању 35. броја часописа ''Глас Холмије''. О којем су говорили Горан Киковић, Бранислав Оташевић, Миличко Трифуновић и Давид Лалић, који је рецитовао своју пјесму. Госте је у име домаћина поздравио Бранко Савић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа, који је и водио програм .
Присутне је поздравио Бранислав Оташевић, публициста, писац и хроничар истичући да је ''Глас Холмије'' - глас са Кома, цар планине''.
Наставио је: ''Први број ''Гласа Холмије'' појавио се јуна 2012. године, у Беранама, на српском језику и ћириличном писму, у вријеме када је ''Српска Спарта'' увелико газила латиницом, на неком новом језику кога су научили само за један дан. И свијет су задивили својом бистрином и способношћу. Замислите само колика је та способност, какав је то ум да се за један дан научи нови језик, ново писмо, граматика... ''Глас Холмије'', часопис за књижевност, историју и културу, покренут је са мотом да као будни хроничар свог времена, одбрани српски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на ''светим водама'' Лима и да кроз писани траг саопштава истину о нашем вјековном трајању, под геслом ''будимо добри потомци, да не обрукамо честите претке''.
Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум и Ком. Затим хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Часопис је добио назив по Холмији, области око васојевићке планине Ком, кнежевини којој је темеље ударио Никола Милошевић Васојевић, рођен у Лопатама (Лијева Ријека) 1979. године. То је било вријеме када се живјело и умирало за идеале ослобођења и уједињења српског народа. Радомир Губеринић пише да је ''кнез Никола, стварајући српску кнежевину Васојевиће између већ постојеће двије српске државе, Србије и Црне Горе, имао као свој велики циљ да на Балкану поврати славно српско Душаново царство''.
Храброст је била покренути овај часопис. У тридесет пет бројева, за непуне скоро седам , оправдао је своје постојање. Отворен је и слободан за изношење различитих ставова и мишљења, као један од битних услова на путу одбране истине, ма каква она била како то истичемо ми у руководству часописа. Зато, сви који имате дара, жеље и воље пишите и дајте допринос сазнавању истине. Пишите о свему што сматрате да је битно за историју, садашњост и будућност Васојевића и шире. Јер, не заборавите да се ''ништа није десило, што није записано''.
Са једне стране, о Васојевићима је лако писати, јер се има шта рећи, пошто су се исказали на свим пољима људске дјелатности, широм свијета. Са друге стране, има и потешкоћа, јер у бројности људства и њихових заслуга и врлина, а посебно у духовности, нека личност, а тиме и дјела могу, мимо наше воље, бити изостављена, из било којих ралога.'' – завршио је генерал др Лука Кастратовић.
Своје мишљење је дао и Горан Киковић , глав. и одг. уредник, који је излазак 35. Броја ''Гласа Холмије'' доживио ''…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…''. Он је подсјетио да је ово ''…часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене…''. Истакао је да ''…онима који још држе до традиције и своје часне историје ''Глас Холмије'' је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…''. '' И да ''Глас Холмије'', преставља право освјежење и духивни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је српско. И ''Глас Холмије'' нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног насљеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо српски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, при том држећи се гесла: ''Будимо узорни потомци, да бисмо били часни преци'' - казао је Киковић.
Миличко Трифуновић, предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових отомака и поштовалаца Беране је рекао: ''Само покретање часописа прије седам година је заиста позитивна ствар. Часопис је себи дао озбиљан задатак са циљем да пропрати све активности на подручју Васојевића и да повезује Васојевиће широм свијета, што у већој мјери успијева . Мислим да је у томе за сада успио. Часопис прати и наше Удружење и све активности српских удружења и према оцјени већине читалаца он је прави глас српског народа Лимске долине.Овај и овакав часопис потребнији данас него икада раније. Да би своју душу сачували, потребно је његовати завичајну историју, своју културу, његовати претке своје, а то управо ради часопис ''Глас Холмије'', који се бори против фалсификата, а за историјску истину''.
Предсједник СО Беране Горан Киковић, је овом приликом разговарао са предсједником Општине Нова Црња Пероом Миланковим са којом је договорио културну сарадњу између општина Беране и Нова Црња. Киковић је овом приликом се захвалио господину Миланкову на срдачном и садржајном разговору, гдје су размијенили мишљења и искуства у области културе двије општине.
Прилог припремио Ђорђе Хајдуковић, секретар Удружење ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа